O Evroviziji
Last modified on 2011-03-11 23:54:34 GMT. 0 comments. Top.
Evropska radiodifuzna unija osmislila je Pesmu Evrovizije na predloga Marsela Besona, po uzoru na izuzetno uspešni pilot-projekat, sada čuveni Festival u San Remu. Bio je to još jedan mali pokušaj u nizu takvih, u istom periodu kad je osnovana i sama Evropska zajednica za ugalj i čelik, da se posleratna (zapadna) Evropa napokon okrene razumevanju i saradnji. U prvom takmičenju, održanom u švajcarskom Luganu 24. maja 1956, učestvovale su Francuska, SR Nemačka, Italija, Holandija, Luksemburg, Belgija i domaćin Švajcarska. Naredne godine, priključile su se i Velika Britanija, Danska i Austrija, koje su sa prvog festivala diskvalifikovane zbog zakasnelih prijava. Broj zemalja učesnica od tada neprestano raste; u Pesmi Evrovizije 2005. učestvovalo je čak 39 zemalja.
Pesma Evrovizije održava se u dve večeri, kvalifikacionoj polufinalnoj večeri u kojoj učestvuje najviše 26 zemalja, i “velikom Finalu” dva dana kasnije u kojem se takmiče 24 pesme: direktno se kvalifikuju predstavnik domaćina, zatim tzv. “velika četvorka” (Francuska, Nemačka, Velika Britanija i Španija), i još 9 drugih najbolje plasiranih zemalja sa prošlogodišnjeg takmičenja; a njima se pridružuje i 10 najbolje plasiranih pesama iz polufinala.
Takmičenje se po pravilu održava na lascivno opremljenoj i osvetljenoj grandioznoj pozornici; izraz kojim se ovakav izgled ponekad opisuje je “all balls out” (sr. “sve na sunce”), i domaćini delegiraju dva svoja poznata voditelja, po običaju ženu i muškarca, koji vode program naizmenično na zvaničnim jezicima festivala, engleskom i francuskom. Izvođenju svake pesme prethodi kratka “razglednica”. U ranijim izdanjima svakom razglednicom bi se predstavila zemlja čija će pesma biti izvedena, ali u novijoj praksi u “razglednici” se predstavlja zemlja domaćin. Pesme se izvode tako da se na unapred pripremljenu instrumentalnu podlogu (“matricu”) vokali izvode uživo.
Po izvođenju svih pesama, publika se kratkim isečcima podseća na sve izvedene pesme, i zatim u kratkom vremenskom intervalu (10 minuta) glasa za svoje favorite okretanjem posebnih brojeva telefona za svaku pesmu. Ovaj postupak poznat je kao teleglasanje, i izvodi se u svakoj zemlji posebno, pri čemu publika ne može glasati za predstavnika svoje zemlje. Nakon ovoga, slede direktna uključenja iz studija nacionalnih televizija, koji, nakon pozdrava, uobičajenih komplimenata domaćinima i često poneke šaljive primedbe, prema rezultatima teleglasanja svojih gledalaca, dodeljuju gledaocima) pesmama redom 1,2,…,7,8,10 i 12 poena. Voditelji ponavljaju dodeljene poene na drugom od zvaničnih jezika (“Serbie-et-Monténégro, douze points!”), i zatim ih sabiraju. Ceo postupak sabiranja glasova traje preko sat vremena, ali za prave poklonike Pesme Evrovizije ovo je prvoklasna zabava.
Zemlji čija pesma pobedi pripada i čast da organizuje narednu Pesmu Evrovizije. Iako ovo predstavlja i veliko finansijsko opterećenje, što je dovelo čak i do spekulacija da neke zemlje namerno šalju lošije kompozicije kako bi bile sigurne da će ih ova obaveza mimoići, Pesma Evrovizije predstavlja jedinstvenu mogućnost da se svaka zemlja predstavi kao izuzetno atraktivna turistička destinacija, a sa novijim naglim rastom popularnosti Pesme Evrovizije, povećane su i mogućnosti komercijalnog sponzorstva. Na primer, Pesma Evrovizije 2004. je koštala 15 miliona evra. Irska nacionalna televizija je devedesetih godina bila u ozbiljnim finansijskim problemima zbog četiri pobede u roku od pet godina.
Zanimljivosti Evrovizije
Last modified on 2011-03-12 00:05:09 GMT. 0 comments. Top.
* Žena je značajno više među pobednicima Pesme Evrovizije. U proseku, na svakog muškog izvođača koji je pobedio bile su 3-4 ženske pobednice.
* Pesme su pevane i na manjinskim i gotovo zaboravljenim jezicima i dijalektima. Švajcarska pesma je 1989. pevana na reteromanskom jeziku. Francuska je slala pesme na korzikanskom i bretonskom, Austrija na posebnom alpskom, a Litvanija na zapadnolitvanskom dijalektu. 2003. godine, belgijska grupa Urban Trad osvojila je drugo mesto pesmom Sanomi na potpuno izmišljenom jeziku. 2005, predstavnici Ukrajine pevali su (u tri minuta) na sedam jezika, a letonski duet je deo pesme izveo i na jeziku znakova.
* Pesmu Volare, koja je postala svetski hit u izvedbi Džipsi Kingsa, prvi je pevao Domeniko Modunjo na Pesmi Evrovizije 1958. pod nazivom Nel blu Dipinto di blu, i osvojio treće mesto.
* Evrovizijska pravila ohrabruju (no ne obavezuju) zemlje da u svoje kompozicije i nastupe uvrste i elemente nacionalne kulture i da pevaju na svom jeziku.
* Prepoznatljiva uvodna melodija, kojom svake godine počinju prenosi Pesme Evrovizije i Bečkog novogodišnjeg koncerta, je ritornel tema Pozorišta remek-dela, iz preludijuma orkestraciji Te deuma Mark-Antoana Šarpantijea (H.146 u numeraciji Hjua Vajlija Hičkoka).